Opera.top-forum
Dobro dosli na "OPERA.TOP- PORTAL"
Pozivam vas da se potpuno besplatno
registrujete i ucestvujete u daljnjem
uredjivanju Portala i diskutovanja na
"OPERA.TOP-FORUMU"
Hvala !!!

Opera.top-forum


 
HomePortalKako koristiti ovaj Forum?TražiRegistracijaLogin

Share | 
 

 Zanimljivosti o pivu...

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 61
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Zanimljivosti o pivu...   Sun Sep 06, 2009 4:58 pm

Majkl Džekson
je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih američkih poznavalaca piva.
Ovom prilikom izabrao je 10 piva, koja, po njegovom mišnjenju, spadaju
među najbolje u zemlji iz koje potiče.
<table style="" 5px;\="" align="\&quot;right\&quot;" border="\&quot;0\&quot;" cellpadding="\&quot;0\&quot;" cellspacing="\&quot;0\&quot;"> <tr> <td></td></tr></table>\"Tuppers' Hop Pocket Pils\" je
aromatični \"Hop Pocket Ale\". Napravio ga je Bob Tuper, koji je bio
profesor i ljubitelj piva. Održavao je seminare u vašingtonskom baru
\"Brickskeller\" koji posetiocima nudi više od hiljadu vrsta flaširanog
piva. \"Pocket\" je, u stvari, vreća u kojoj se hmelj presuje. \"Hop
Pocket\" pivo proizvodi se u mikropivari \"Old Dominion\", u Virdžiniji,
nedaleko od aerodroma \"Dulles\".
<table style="" 5px;\="" align="\&quot;right\&quot;" border="\&quot;0\&quot;" cellpadding="\&quot;0\&quot;" cellspacing="\&quot;0\&quot;"> <tr> <td></td></tr></table>\"Great Lakes Dortmunder Gold\" ima
suv ukus malta, kao i sve vrste piva u Klivlendu. \"Gold\" pivo je vrsta
lagera koje ima postojan ukus. Ova kompanija, takođe, proizvodi i bečki
lager koji ima tamno ćilibarsku boju - \"Eliot Ness\". U restoranu ove
pivare i dan-danas stoje tragovi metaka iz doba Prohibicije.
<table style="" 5px;\="" align="\&quot;right\&quot;" border="\&quot;0\&quot;" cellpadding="\&quot;0\&quot;" cellspacing="\&quot;0\&quot;"> <tr> <td></td></tr></table>\"St. Victorious\" je
jako tamno pivo koje sadrži 8,5 odsto alkohola. Ova vrsta je poznata
kao \"double bock\" a pije se zimi i u rano proleće. Kreatori ovog
kremastog piva sa ukusom koštunjavog voća i blagom aromom porta, jesu
Bil Kovaleski i Ron Barčet, zaposleni u kompaniji \"Victory Brewing\" iz
Pensilvanije.
<table style="" 5px;\="" align="\&quot;right\&quot;" border="\&quot;0\&quot;" cellpadding="\&quot;0\&quot;" cellspacing="\&quot;0\&quot;"> <tr> <td></td></tr></table>\"Expedition Stout\" ima
ukus govedine dinstane u vinu sa suvim šljivama. Jačina mu je 10 odsto,
a proizvodi ga \"Kalamazoo Brewing Company\" iz Mičigena. Pored ovog
piva, kompanija pravi još deset vrsta \"stout\" piva.
<table style="" 5px;\="" align="\&quot;right\&quot;" border="\&quot;0\&quot;" cellpadding="\&quot;0\&quot;" cellspacing="\&quot;0\&quot;"> <tr> <td></td></tr></table>\"Brooklyn Black Chocolate Stout\" je
dezertno pivo sa aromom čokolade. Boju i aromu daju mu prepečene
žitarice. Termin \"chocolate malt\" se koristi da označi pivo koje nije
karbonizovano. Tradicionalni \"stout\" se fermentiše sa kvascem za
proizvodnju \"ale\" piva, što daje voćnu aromu. Ovaj \"stout\" ima ukus kao
\"Saher\" torta. Kompanija koja proizvodi pivo, osnovana je 1988. godine.
<table style="" 5px;\="" align="\&quot;right\&quot;" border="\&quot;0\&quot;" cellpadding="\&quot;0\&quot;" cellspacing="\&quot;0\&quot;"> <tr> <td></td></tr></table>\"New Glarus Wisconsin Belgian Red\" Nju
Glarus je švedska zajednica u Viskonsinu. Dan Keri, koji je radio u
Evropi, napravio je vrstu belgijskog šeri piva. Pravi se od mešavine
žitarica i četiri vrste ječma, a fermentiše se kvascem pod dejstvom
mikroorganizama. Tamno je crvene boje, punog ukusa sa aromom badema.
Dobilo je nekoliko nagrada u Evropi.
"La Folie" je
pivo koje ima gorak ukus, zahvaljujući tome što je odstajalo u buretu
bez zaštitnog premaza i boje. Najpoznatije pivo ove kategorije je
"Rodenbach Grand Cru" koje se proizvodi se u Belgiji. Piter Bukert,
nekadašnji pivar ove industrije, sada radi za kompaniju "Foet Collins"
iz Kolorada gde se proizvodi "La Folie" pivo. To je mešavina dva piva
koja su odstajalo jednu do tri godine u buradima u kojima je stajalo
crveno vino. Ovo pivo je tamnoružičaste boje sa aromom voća strasti.
Ima gorku aromu, ali je izbalansiranog ukusa i dobro ide uz obrok.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 61
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Zanimljivosti o pivu...   Sun Sep 06, 2009 5:01 pm

"Bridge Port India Pale Ale" je
pivo kompanije "BridgePort" koja je osnovana 1984. godine kao "Columbia
River Brewing". To je najstarija mikropivara u Portlandu, u državi
Oregon. U ovom gradu ima dvadeset pivara. Na severoistoku vole pivo sa
jakim ukusom hmelja, poput "India pale ale". Ovo pivo ima aromu limuna
i grejpfruta sa notom vanile i mentola. Svetlom pivu koje se
transportovalo u Indiju dodavao se hmelj da bi se sačuvalo od kvarenja,
budući da je moralo da pređe veliki put.
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>"Anchor Steam Beer" je
originalno američko pivo koje je po kvalitetu između kategorija "ale" i
"lager", a napravljeno je u vreme Zlatne groznice u Kaliforniji. Pivare
su pokušavale da naprave novi "lager" ali bez inovacija u procesu
fermentacije. Koristili su improvizovane posude za fermentaciju koje su
bile plitke za količinu kvasca koja je tako bila izložena oksidaciji.
Tako su dobili gazirano pivo, čija je burad pod pritiskom isparenja
ugljen-dioksida izgledala kao lokomotiva iz koje šišti para. Ovo je
suvo, svetlo voćno pivo, kompeksnog ukusa.
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>"Sierra Nevada Pale Ale" je
najpopularnije među ljubiteljima specijalnog piva. Ovo pivo pripada
kategoriji "American pale ale", a izuzetno je bistro i jakog ukusa
hmelja. Pitko je i lako svarljivo. Kompanija koja ga proizvodi osnovana
je 1981. godine, od strane ljudi s jako malo pivarskog iskustva. Tada
jednostrano vođena industrija, danas je najveća mikro pivara u ovom
delu Sjedinjenih Američkih Država.
"Coctail International broj 12"
Rusi traže partnere
Rusi
troše četiri odsto svog prihoda na pivo. Predviđa se da će proizvesti
86,8 miliona hektolitara godišnje do 2007. godine, čime će ostvariti
promet skoro 8,7 milijardi dolara.
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Prvi
put od početka veka, industrija piva u Rusiji beleži negativan trend
rasta. Tako se predviđa da će potrošnja piva u ovoj godini da poraste
"samo" šest do devet odsto, na oko 75,7 miliona hektolitara. To je
značajan pad, ako se ima u vidu porast od 11 odsto tokom 2002. godine.
Prognoze kažu i da će stopa povećanja pasti na samo jedan odsto do
2010. godine. Ipak, u suštini, tržište piva u Rusiji deluje prilično
stabilno, posebno u poređenju sa tržištem u zapadnoj Evropi, gde se ove
godine predviđa porast za manje od tri odsto.
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Rusi
troše četiri odsto svog prihoda na pivo. Predviđa se da će proizvesti
86,8 miliona hektolitara godišnje do 2007. godine, čime će ostvariti
promet skoro 8,7 milijardi dolara. Ova zemlja trenutno predstavlja peto
tržište na svetu, posle Brazila, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država
i Kine. Smatra se da će potrošnja dostići 57-63 litara po stanovniku do
2007. godine, što je, ipak, mnogo manje nego u Češkoj (156 litara) ili
Velikoj Britaniji (104 litara).
Pobediti konkurenciju
<table style="width: 5px;" align="left" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Dok
ostaje potencijal ka razvitku, javlja se povećana briga usled toga što
je profit ostvaren velikim investiranjem u domaća proizvodna sredstva
radi zadovoljenja povećanih zahteva za kvalitetom među potrošačima.
Pošto je konkurencija sada sve veća, analitičari smatraju da će
investitori nastojati da kupe veći broj domaćih pivara. To bi trebalo
da dovede do najvećeg prestruktruiranja još od periodu između 1987. i
1998. godine, kada je "Baltika" počela sa prisvajanjem određenog broja
lokalnih pivara. Velike kompanije pažljivo proučavaju manje
pivare dotirane od države, i čekaju najpogodniji trenutak za
preuzimanje. Još uvek postoji dosta nezavisnih pivara, kao što su, na
primer, "Ochakovo" i Red East", od kojih svaka obuhvata po sedam odsto
tržišta, koje deluju primamljivo, ali se za sada opiru daljoj
privatizaciji. A, takođe postoji i odeđeni broj manjih nezavisnih
pivara, koje su zrele za konsolidovanje u veće firme, i smatraju se za
najprivlačnije mete za preuzimanje.
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Zbog
svega toga, tržište piva u Rusiji je već okarakterisano kao vlasništvo
inostranih kompanija. "Baltika" je lider na tržištu baltičkih republika
i Rusije, a ona je u vlasništvu "Baltic Beverage Holdings" koji, opet,
pripada kompanijama "Carlsberg" i "Scottish & Newcastle". Između
ostalih, oni, takođe, poseduju i ruske pivare "Pikra" i "Yarpivo".
Privatizacija velikih
<table style="width: 5px;" align="left" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>S
druge strane, recimo, nalazi se "Haineken", koji poseduje rusku pivaru
"Bravo", osnovanu 1993. godine. S njom osvaja četiri odsto tamošnjeg
tržišta. Toni Rius, izvršni direktor, kaže da bi njegova kompanija
želela da se proširi na rusko tržište, "ali ne po ceni da za to plate
više od tržišnih vrednosti". "Postoji dosta manjih kompanija koje imaju
dobar proizvodni kapacitet, od pola do 1,5 miliona hektolitara
godišnje, koje izgledaju veoma privlačno za preuzimanje. Postoji i
određeni broj domaćih igrača koji poseduju dobar deo tržišta, ali
takođe imaju i domaći ponos. Oni uživaju u sigurnim malim dobicima i
nemaju nikakav razlog za žurbu pri prodaji."

Kompanija "Sun
Interbrew" je formirana 1999. godine, udruživanjem indijskog i
belgijskog partnera. Ima u vlasništvu osam pivara, među kojima su
najznačajnije "Tolstiak", "Klinkoye" i "Sibirskaya". Poseduje oko 15
odsto tržišta. Pre nego što se udružio sa "Interbrew", u kompaniju
vrednu 130 miliona dolara, "Sun" je ostvarivao konstantan profit od
akvizicija širom regiona.

A, analitičari takođe očekuju poteze i
ostalih igrači na tržištu, pogotovo onih manjih. Tu se, pre svih, misli
na "Bravo", "SABMiller" i turski "Efes", pošto je finski "Synebrchoff",
već preuzeo pivaru "Vena" u Sankt Petersburgu. Pored brenda "Nevskoye",
pivara pravi i ekskluzivni "Nikolai Synebrchoff", nazvan po ruskom
trgovcu koji je 1819. godine osnovao najstariju pivaru u severnoj
Evropi.
"Coctail International broj 12"
Pivo... A, šta je to?
Pod
pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu
alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je
glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica,
najčešće od ječma i daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi punoća
ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i
daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno
vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Pivo je potpuno
prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra
"tekućom hranom". Energetska vrednost jedne litre standardnog piva
odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 61
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Zanimljivosti o pivu...   Sun Sep 06, 2009 5:01 pm

Sastav piva
Sastojci
dragocene tečnosti: voda, etanol, ugljen dioksid i neprevreli deo
ekstrakta (suve materije) sladovine. Udeo etanola ovisi o koncentraciji
suve materije u sladovini od koje je pivo proizvedeno i stepenu
prevrenja. Zavisno o vrsti piva, volumni udeo alkohola može biti
različit, tj. manji od 0,5% kod "bezalkoholnih" piva i veći od 8% kod
ječmenih vina. Lager piva sadrže do 0,5% ugljen-dioksida, koji mu daje
svežinu, te bitno utiče na penušavost. Stabilnost pene zavisi o
koncentraciji i hemijskom sastavu neprevrelog dela ekstrakta, pa se
piva s više ekstrakta mahom jače pene. Sposobnost držanja pene zavisi
od količine i hemijskog sastava ekstrakta. Od piva se traži da pri
punjenju u čašu peni tako da se ova gusta i čvrsta pena zadrži na
površini najmanje 3 minute. Mehurići ugljen-dioksida koji se dižu od
dna ka površini pomažu održavanju pene. Ekstrakt piva pretežno čine
ugljeni hidrati i manja količina proteina, aminokiselina, glicerina i
sastavnih delova hmelja. Od sastava ekstrakta zavisi punoća ukusa piva.
Hemijski sastav ekstrakta ne zavisi samo od vrste slada, nego i od
načina proizvodnje sladovine i vođenja fermentacije, odnosno stupnja
konačnog prevrenja na kraju fermentacije.
Poreklo
Prema
starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari
Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7000 godina p.n.e. Imali
su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu.
Odavde se prenela proizvodnja piva u stari Egipat, Persiju, Grčku i
druge zemlje. Egipćani su znali da prave pivo već 2000 godina p.n.e., a
Grci su, primajući civilizaciju od njih, naučili i veštinu proizvodnje
piva, za njima Rimljani, pa stari Germani i onda ostale evropske
zemlje. U tim vremenima pivo je pravljeno iz šečera, ali bez hmelja,
tako da je dobijen proizvod bio vrlo kiseo. Tada su u pivo dodavali
različite trave - pelin, lupin glog, šafran i dr. Primena hmelja
predstavlja važno otkriće i čini osnovu savremene tehnologije piva.
Hmelj se prvi put počeo koristiti u Novogorodskoj Rusiji. Usavršavanje
parne mašine vrlo se povoljno odrazilo na razvoj pivarstva. Najvažniji
tehnički pronalazak predstavlja pronalazak mašine za hlađenje.
Zahvaljujući najvažnijim naučno-tehničkim dostignućima u 19. veku,
stvorene su osnove za pretvaranje usitnjenih preduzeća u velike fabrike
piva.
Pivo je zdravo!
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Nije
istina da se ljudi od piva debljaju - pivo "deblja" kao i svaka druga
namirnica samo ako se konzumira u većim kolicinama nego što je
organizmu potrebno. Većina doktora se slaže u tvrdnji da manja količina
piva (0,5 l dnevno) povoljno deluje na lečenje nekih teških bolesti i
sprečava pojavu drugih. Dovode to u vezu sa sastojcima piva te
mišljenjem da uživanje piva smanjuje psihosocijalni stres. Sastojci
piva ne samo da podstiču aktivnost želuca i digestivnog trakta, već
zajedno s neprevrelim ugljenohidratima usporavaju prelaz alkohola iz
želuca u krv. Mnogi lekari tvrde da manja količina piva (0,5 l)
povoljno deluje na lečenje nekih teških bolesti, napr. tuberkuloze,
kolere ili raka. Vrlo zanimljivo istraživanje sproveo je
francuski lekar Vinsent, koji je statistički pratio zdravstveno stanje
vojnika na severu i jugu Francuske. Ustanovio je da su pivopije sa
severa dvaput manje bolovali nego ljubitelji vina s juga. Nemački lekar
Šabot statistički je pratio učestalost karcinoma kod industrijskih
radnika i ustanovio da pivopije kudikamo ređe obolevaju od karcinoma
(osim raka grla) od drugih radnika. Pivo štiti organizam od razlicčitih
zračenja, posebice od štetnog delovanja "rengenskih zraka". Verovatno
je to povezano s prisutnošću redukovanog glutationa u pivu, jer taj
spoj ima sposobnost vezivanja slobodnih radikala. U pivu se ne
razmnožavaju patogeni mikroorganizmi. Doktor Enders istraživao je
baktericidnu efikasnost piva u poređenju sa nekim patogenim
mikroorganizmima i ustanovio da izazivač kolere ugine u pivu za 15
minuta, a izazivač tifusa za 30 minuta. The New England
Journal of Medicine objavio je rezultate devetogodišnjeg opsežnog
istraživanja srčanog infarkta u više od 7.700 pivopija. Istraživanjem
je utvrđeno da prosečna potrošnja od 1 do 3 čaše dnevno (engl. čaša je
0,57 l) ima zaštitni učinak protiv srčanog infarkta. Rezultati ne čude
ako se zna da pivo gasi žed i opušta. Prof. Anton Pindl sa Tehničkog
univerziteta u Minhenu to opuštanje dovodi u vezu s pojmom
"psihosocijalni stres". Taj pojam obuhvata strah, napetost i agresiju.
Sve se to s pivom odstranjuje, jednako kao i faktor rizika od srčanog
infarkta, visokog pritiska, šećerne bolesti i gihta.
Pivo je dobro za inteligenciju!
Konzumiranje
alkohola u umerenim količinama čini ljude pametnijima, utvrdili su
naučnici koji su do tog zanimljivog podatka došli ispitivanjem 2000
osoba. Ispitanici koji na dan piju oko litre piva imaju malo viši
koeficijent inteligencije od onih koji uopšte ne piju pivo, pokazalo je
istraživanje. Inteligenciju, čini se, podstiču hemijski spojevi
polifenoli koji se nalaze u alkoholu. Učesnici ispitivanja koje je
provedeno u Japanu dnevno su pili četiri jedinice alkohola, što u
praksi znači dve polalitarske krigle piva ili četiri čaše vina.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 61
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Zanimljivosti o pivu...   Sun Sep 06, 2009 5:03 pm

Degustacija
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>

  1. Prostor
    u kom ćete degustirati pivo trebao bi biti dovoljno osvetljen kako
    biste ocenili bistrinu i boju piva. Do vas ne bi smeli dopirati nikakvi
    strani mirisi.
  2. Čaša u koju se uleva pivo mora biti savršeno
    čista, bez ogrebotina i dovoljno velika da u nju stane i vaš nos dok
    ispijate gutljaj dragocene tečnosti. Na taj način ćete najbolje osetiti
    i miris piva.
  3. Pre degustacije piva ne jedite jako začinjenu i
    masnu hranu. Takođe, se ne koristite after-shave, parfem, ruž za usne i
    druge kozmetičke preparate.
  4. Pre otvaranja, proverite rok trajanja piva, kao i ima li u boci taloga.
  5. Osetite
    bocu! Naravno, pivo mora biti hladno, ali ni tu nije dobro preterivati.
    Idealna temperatura za pivo kreće se izmedu 22-25 Celzijevih stepeni.
    Ostavite se mitske predrasude o "ledenom pivu" jer na preniskoj
    temperaturi nećete moći osetiti nikakvu aromu piva.
  6. Kada otvarate bocu obratite pažnju na količinu pene i kako reaguje karbondioksid prilikom otvaranja čepa.
  7. Kada
    ulivate pivo samo ga pustite da klizne niz unutrašnjost čaše. Tek kad
    ste ispunili otprilike dve trećine čaše možete ispraviti bocu kako
    biste na kraju dobili i penu. Uz pivo uvek mora ići pena, a pena se
    mora uzdizati i preko ivice čaše.
  8. Kad ste pivo natočili u čašu
    smesta ispitajte miris (slično kao i kod vina). Naime, mnogi aromatični
    sastojci piva ispare vrlo brzo u dodiru sa vazduhom. Osećate li aromu
    slada? Vuče li na limun, cveće ili na sveže pokošenu travu?
  9. Zatim
    ispijte jedan veći gutljaj. Za razliku od vina, pivo se ispija u većim
    gutljajima i usna šupljina mora biti puna. Osetite i usporedite odnos
    između temperature, arome i stepena zapenjenosti.
  10. Nikad ne
    mućkajte pivo u ustima!!! Samo pustite da klizne u vaš stomak.
    Pokušajte uporediti odnos temperature, arome i stepena zapenjenosti pre
    i posle gutljaja. Pričekajte 15-tak sekundi i ponovo pokušajte odrediti
    ukus piva nakon gutljaja. Da li je sladak ili suv? Zadržava li se u
    ustima ili brzo nestane?
  11. Još jedanput pomirišite pivo. Neke
    arome dolaze do izražaja minut do dva nakon otvaranja boce. Zatim
    ponovno ispijte jedan dobar gutljaj i uporedite rezultate s onima na
    početku testa.
  12. Kako biste "resetovali" svoja čula koja učestvuju u testiranju piva, dovoljni su nezasoljeni krekeri ili običan hleb.
  13. Ponovite još jedanput ceo postupak.
  14. I, kada ste se već odlučili da je to pivo baš za vas, pijte ga dok ne legnete... Smile
Ocenjivanje kvaliteta piva
Postoji
mnogo načina ocenjivanja kvaliteta piva. Jedan od najprihvatljivijih
metoda je metoda po Fredu Ekhartu koji se tretira kao jedan od najvećih
poznavalaca piva. Napravio je nekoliko kategorija koje su bitne u
analizi i koje pojedinaćno ocenjuje. Zbir tih ocena daje broj koji
označava kvalitet određenog piva. Maksimalan broj bodova po ovoj metodi
je 20. Postoje sledeće kategorije koje se ocenjuju:
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>1. Izgled (maksimum 3 boda):

  • ocenjuje se izgled i stabilnost pene
  • proverava se sediment na dnu boce
  • ocenjuje se izgled piva u čaši
2. Miris (maksimum 4 boda):

  • ocenjuju se opšti miris, bouquet i prisustvo mirisa hmelja
3. Ukus (maksimum 10 bodova):

  • ocenjuje se kvalitet hmelja
  • proverava se odnos slada i alkohola
  • odreduje se karakter piva
  • ocenjuje se ukus koji ostaje u ustima
  • gustoća
4. Opšti utisak (maksimum 3 boda)
Temperatura piva
Različiti
proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju
njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka
piva mogu se dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo daje
najbolji kvalitet. Naprimer, pilsneri se služe na dosta niskim
temperaturama, oko 0°C, dok većina britanskih aleova, portera i stouta
na temperaturama podruma ("British Cellar Temperature"), od 5°C do
11°C, neki čak i do 13°C. Temperatura dosta utice na ukus
piva. Što je hladnije, manja je i kolicina ugljen dioksida, samim tim
manje je izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utice i na to da
receptori ukusa i mirisa u ustima i nosu izgube culnost. Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:

  • Pilsneri na 0°C,
  • Lageri od 5°C do 9°C,
  • Aleovi od 7°C do 11°C,
  • Stouti od 8°C do 13°C,
  • Stari aleovi na sobnoj temperaturi.
Čaše iz kojih se pije pivo
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Da
bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno
temperaturu koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše
koje imaju debelo staklo. Takva čaša služi kao izolator od vanjske
temperature. Zbog toga su krigle vrlo popularne, jer imaju debelo
staklo i vrlo dugo mogu održati optimalnu temperaturu. Osim krigli
koriste se i čaše sa "stalkom" jer sprečavaju da ruka, koja drži čašu,
greje pivo. Takve čaše se hvataju za stalak, a ne za telo. U
svakom slučaju, i krigla i čaša moraju biti dovoljno velike da može
stati celo pivo iz boce, sa penom. Mnogi ne vole penu tako da pivo
ulevaju duž ivica čaše. Pena je veoma bitna i mnogo utiče na opšti
utisak o nekom pivu. Sprečava zagrevanje piva i nalazi se kao izolator
izmedu piva i spoljašnje sredine, te daje pivu neophodnu gorčinu, okus
pivskog kvasca i miris. Važan je i oblik čaše koji mora biti
prilagođen vrsti piva. Pijete li "lager" pivo, koje se pije brzo i ima
manji postotak alkohola, ono se toči u kruškoliku čašu bez dugačke
nogice. Kako se brzo pije, ono se ne stigne ugrijati. Nasuprot tome,
posebna, sortna piva toče se u čaše tipa kaleža, s dužom nogicom. Ona
su, naime, jača, polako se pijuckaju jer sadrže veći postotak alkohola,
a duža nogica omogućuje da ne zagrevamo pivo držeći rukom čašu.
Zabluda o pivu...
Iz
neobjašnjivih razloga često se čuje mišljenje da pivo piju ljudi plićeg
džepa i slabijeg obrazovanja, dok oni drugi, bogatiji i ugledniji,
uživaju u drugim pićima, pre svega, u vinu. Ovo mišljenje pobijaju
sportisti kao što su Boris Beker i Jirgen Klinsman, političari Roman
Hercog i Helmut Kol, manekenke Eva Hercigova i Naomi Kempbel, glumci
Šon Koneri, Klint Istvud, Kevin Kostner i Bred Pit, pevači Tom Džons,
pa čak i pripadnici plemstva - kraljica Elizabeta II i princ Čarls,
princ Viljem Aleksander iz Danske - svi oni uživaju u krigli, čaši ili
boci ovog "soka" posebne vrste.
Anegdote
<table style="width: 5px;" align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0"> <tr> <td></td></tr></table>Mali
gušter iz Kolorada uspeo je preživeti put od SAD do Britanije u
cisterni punoj piva, a jedina očigledna posledica toga puta bila je
njegova opijenost. Zaposleni u britanskoj pivovari pronašli su guštera
nakon otvaranja cisterne piva, začudivši se kako je uopšte preživeo
šestodnevni put od Amerike. Pretpostavljaju da cisterna nije bila
napunjena do samog vrha pa je mali reptil imao dovoljno vazduha.
Gušterovo pijanstvo, pak, nije nikoga začudilo jer, rekli su, ko bi i
bio trezan nakon gotovo nedelju dana preživljavanja samo na pivu.
Izdržljivi gušter je odmah dobio ime po gušterima iz popularne reklame
za američki Budweiser, pa ga sada svi znaju kao Buda. Sretne
svinje koje su se uglavnom hranile pivom i hmeljem prodane su za
odreske i krmenadle. Farma svinja u vlasništvu britanske pivovare
Adnams u februaru ove godine je prodana zajedno s 570 svinja koje su
svaki dan dobijale i do 20 litara otpadnog piva, hmelja, pivskog kvasca
i ječma. Adnams je kupio farmu u blizini pivovare u Rejdonu i na njoj
1980. godine pokrenuo uzgoj svinja, što je zapravo ekološki prihvatljiv
način rešavanja otpadnih materija koje nastaju pri proizvodnji piva.
Iako je meso pivovarskih svinja bilo na ceni zbog izuzetne sočnosti,
pad cena svinjetine na tržištu naterao je uzgajivača da proda svinje i
povuče se u penziju. Svinje će verojatno sve do jedne završiti u
klanici, a Džonatan Adnams, direktor pivovare je rekao: "Svinje su
uživale u hrani koju smo im davali!" Visokohranjivi otpad pivovara će
odsad prerađivati u gnojivo. Prema ispitivanju koje je provela
firma Ginis, u Ujedinjenom Kraljevstvu svake godine propadne više od 90
hiljada litara njihovog piva zato jer se zadržava u brkovima
pivopija!!! Gubitak takve količine piva stoji brkate potrošače gotovo
700 hiljada dolara, a dermatolozi tvrde da dlake imaju sposobnost
apsorbirati do 20% vlastite težine u tečnosti. Ispitivanje je pokazalo
da britanski pivopija dovrši pintu Ginisa (0,57 litara) u prosečno
deset gutljaja te da se, sa svakim gutljajem, gubi 0,56 mililitara
piva. Voditelji ispitivanja nisu se zadovoljili samo saznanjem o udelu
propalog piva, nego su otišli još dalje, pa su izračunavali ekonomski
gubitak u funkciji dužine, oblika i gustoče brkova.
Recepti protiv mamurluka
Alkohol
je poznat po tome što izaziva dehidraciju tela. Zbog toga je dobro da
posle pijančenja popijete dosta vode, a i čim se probudite poželjno je
da ponovite postupak, jer je naravno velika količina iste, prethodne
noći "dehidrirala" iz vašeg tela. Normalno, mamurluk prati i velika
glavobolja. Da bi se sprečila glavobolja najbolji je običan aspirin.
Važno je da ne popijete aspirin pre pijančenja jer je dokazano da
aspirin povećava absorpciju alkohola u krvi od 40% do 100%. Rešenje se
možda krije u belgijskom načinu točenja piva! Važno je pivo natočiti
tako da na vrhu čaše ima "tri prsta" pene. Penu koja nadvisuje ili
prelazi rub čaše, treba obavezno odstraniti jer je puna ugljen dioksida
koji je suvišan i izaziva žgaravicu, podrigivanje i glavobolju. Pivo
bez te suvišne pene, probavljivije je i lakše se pije. Majka svih
recepata je naravno: dupla turska kafa!
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Zanimljivosti o pivu...   

Na vrh Go down
 
Zanimljivosti o pivu...
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Opera.top-forum :: ZABAVA :: ZANIMLJIVOSTI-
Idi na: