Opera.top-forum
Dobro dosli na "OPERA.TOP- PORTAL"
Pozivam vas da se potpuno besplatno
registrujete i ucestvujete u daljnjem
uredjivanju Portala i diskutovanja na
"OPERA.TOP-FORUMU"
Hvala !!!

Opera.top-forum


 
HomePortalKako koristiti ovaj Forum?TražiRegistracijaLogin

Share | 
 

 Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price

Go down 
Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next
AutorPoruka
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:29 am

Otkljucajte zatvorsku kulu svoje licnosti

Dzoni Lingo bio je veoma zgodan mladic i sposoban trgovac. Sto god da
je kupovao ili prodavao ostvarivao je dobru zaradu. Ziveo je na ostrvu
na kome je bio obicaj da se zene kupuju kravama.
Pristojnu zenu mogli ste kupiti za tri ili cetiri krave, a za pet - izuzetnu.
Jednog dana Dzoni je objavio da se zeli ozeniti Mahanom. Mahana nije
imala nikakve vrednosti ni ugleda u ocima drugih ostrvljana. Otac se
prema njoj odnosio kao da je neki porodicni otpadak. Govorio je da u
glavi ima slamu i da bi je dao za jednu mrsavi kravu samo da je se resi.
Kad su seljani culi da Dzoni planira njome da se ozeni, mislii su da je
to zbog toga mozda sto je moze dobiti besplatno. Bio je tako lep i
popularan da bi mogao da dobije svaku devoku sa ostrva. To sto zeli
Mahanu jednostavno nije imalo smisla.
Dosao je dan trgovine, Mahana je bila toliko uplasena, zbunjena i
posramljena da nije cak ni izasla iz svoje kolibe. Moki, Mahanin otac
trazio je za nju tri krave. Kad su okupljeni seljani culi tu njegovu
visoki cenu, svi su se glasno smejali . U zivotu nisu culi nesto
smesnije.
Medjutim, Dzoni je umirio seljane i rekao: "Dati tri krave za zenu je
mnogo, ali nedovoljno za moju Mahanu. Dajem osam krava za Mahanu." Svi
su ostali bez daha.
Moki je skoro pao sa stolice od iznenadjenja. Niko nikad u proslosti na
ovom ostrvu za zenu nije dao osam krava. Zasto je Dzoni ucinio tako
nesto kad ju je mogao dobiti i besplatno? Seljani su mislili da sujetni
Dzoni zeli da svi znaju kako je on prvi i jedini dao vise krava za zenu
od ostalih.
Najzad je dosla svadba, posle koje su Dzoni i Mahana odmah napustili
ostrvo i otisli na duzi medeni mesec. Vratili su se, naime, posle
nekoliko meseci. Stari trgovac doneo je u njihovu kolibu poklon za
Mahanu koji je Dzoni narucio.
Starcu je zastao dah od onog sto je video. Tu je Mahana. To vise nije
ona stidljiva, ruzna i zapustena Mahana iz oceve kolibe. Sada je
izuzetno lepa. Smesi se i govori umiljato. U njenoj je sjajnoj dugoj
kosi divan crveni cvet. U svojoj cistoj crvenoj haljini lici na
kraljicu.
Kad je Mahana otisla po vodu, trgovac je upitao:
- "Sta se dogodilo s Mahanom?"
- "To je zbog krava," - odgovorio je Dzoni.
- "Zbog krava?" - zacudio se prodavac, "Kako to mislis zbog krava?"
- "Mozete li zamisliti" - odgovorio je Dzoni - "kako se oseca zena koju
prodaju za jednu ili dve krave kad cuje da je neka druga zena prodata
za cetiri ili pet krava. Tako nesto ne bih mogao uciniti mojoj Mahani.
Zeleo sam da ona bude zena vredna osam krava i zato sam za nju dao osam
krava. Najvaznije je je kakvu vrednost zena ima u sopstvenim ocima" -
nastavlja Dzoni.
"U ocevoj kolibi Mahana nije imala nikakvu vrednost. Sada zna da vredi
vise od ijedne zene na ostrvu. Kad covek oseca da vredi za osam krava,
tek tada on to moze i biti."
Bilo je potrebno da Dzoni pokloni Mahani svoju ljubav da bi ona
shvatila svoju pravu vrednost. Svako od nas vredi, da se posluzim
izrazom iz Mahaninog zivota, osam krava samo ako ima ljubav u sebi.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:30 am

Na obali reke sedi covek i peca,ugleda ga slucajni prolaznik i pridje mu.
-Dobar dan prijatelju,ima li ulova?
-Nema jos uvek,ali bice,nadam se,dug je dan,-odgovori pecaros.
-A sta cete uraditi sa ribom koju ulovite?-upita prolaznik.
-Odnecu je svojoj porodici za veceru.
-Zasto je ne prodate?
-A zasto bih je prodavao?
-Pa kad prodate tu ribu,mozete kupiti jos jedan stap,a onda uloviti i dve ribe.
-Zasto jos jedan stap i dve ribe,meni je sasvim dovoljna i jedna riba.
-Ali kada prodate dve ribe mozete kupiti i mrezu pa onda uloviti puno ribe.
-Sta ce mi mreza,sta ce mi puno ribe?
-Pa kad ulovite mnogo ribe sa mrezom mozete je prodati i za taj novac kupiti camac.
-Zasto camac,sta da radim sa njim?
-Kad imate camac,mozete svuda ploviti i upecati puno,puno ribe a
prodajom te kolicine mozete kupiti jos jedan camac,pa jos jedan,pa jos
jedan.
-Ali sta ce meni toliko camaca i toliko ribe?
-Pa tako razvijete posao,sa puno camaca i puno ribe,mozete zaraditi puno para,pa onda kupite i jedan brod.
-Brod?Sta ce mi brod,covece?
-Pa tek onda mozete ploviti kud zelite,i tek onda mozete imati velike
ulove i zaraditi mnogo,mnogo para,pa onda kupite jos jedan brod.
-Jos jedan?Zasto jos jedan brod?
-Zasto?Tako sirite posao,kupujete jedan po jedan brod,zaradjujete sve
vise i vise para i postajete najveci i najbogatiji brodovlasnik.
-Ali sta ce meni sve to,sta cu ja sa svim tim parama,sta da radim kad postanem toliko bogat?
-Pa kako covece,sta da radis?Kada imas toliko para,mozes da radis sta
hoces.Uzmes recimo,stap i pobegnes u prirodu,da u miru i tisini pecas.
-Ali,zbunjeno ce pecaros,ja to i sada radim.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:30 am

U staroj Grčkoj Sokrat je bio na glasu kao čovek koji ceni znanje. Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
- Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no što mi išta kažeš želim napraviti mali test. Zove se "Test trostrukog kriterijuma"
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što počneš pričati o mom
prijatelju, mogao bi trenutak razmisliti zadovoljava li to neke
kriterijume.
Prvi kriterijum je Istina.
Da li si potpuno siguran da je to što mi želiš reći istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek čuo i ...
- Dobro - reče Sokrat - znači nisi potpuno siguran da li je to istina ili nije.
Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra.
Da li je to, što želiš reći o mom prijatelju, nešto dobro?
- Ne, naprotiv...
- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reći nešto loše o njemu, a nisi čak
ni siguran je li to tačno. Još uvek možeš proći na testu, jer je ostao
još jedan kriterijum, kriterijum Koristi.
Da li će to, što mi želiš reći o mom prijatelju, biti korisno?
- Ne, ne baš.
- Pa - opet će Sokrat - ako to što mi želiš reći nije istina, nije dobro, i nije korisno, zašto bi mi uopšte rekao?
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:31 am

Do pepela se i stize jedino preko vatre…
Nema tih reci koje mogu nadomestiti sibanje godina u lice, ni od najbolje price ne moze se isplesti mreza za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona
ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga
prodavnice modne obuce…
I onda ce znati…
Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od
posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta
u kom su pupile njene ambicije…
Uzdahnuce, predosecam?
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi…
Bice sama, nadam se?
Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i
kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima
nasih tisina…
Da…
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo…
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…
Stedeci se…
Uceci se kako cu najbolje voleti nju…
Kada je konacno nadjem…




Balasevic
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:31 am

Filozofija Charlesa Schultza

Ovo sto sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i
Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo procitajte
tekst do kraja i shvaticete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jucerasnje senzacije. Ovo nisu
gubitnici, radi se o najboljima na svom podrucju. No, pljesak utihne.
Nagrade izgube sjaj. Postignuca padaju u zaborav. Pohvale i povelje
pokopaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo jos pitanja, da vidimo kako cete sada proci.

1. Nabrojite par ucitelja koji su vam pomogli u skoli.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo tesko.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nesto vazno naucili.
4. Razmislite o par ljudi koji su ucinili da se osecate vaznim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado druzite.

Lakse?
Pouka: Ljudi koji vas zivot cine drugacijim nisu
oni s najvise diploma, najvise novaca ili najvise nagrada. To su ljudi
kojima je stalo.

Ne brinite o mogucem smaku sveta danas. U Australiji je vec ionako sutra!
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:32 am

Kad se neko nečem dobrom nada


Pravila su uvek tako stara
Zašto moram njima da se klanjam
Nije važno, pričaj mi o sreći
Nešto lepo, kao čokolada
Ovaj put je porodično stablo
Mali prostor koji tako volim
Sve je spremno, to je moja snaga
Nežni ljudi, različitih strana

Kad se neko nečem dobrom nada...

Obojeni Program - kroz oko, do duse
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:33 am

Trazio sam . . .


Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo."
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:34 am

Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti.
Biloko je to mogao učiniti, a Niko nije hteo.
Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je
opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga
Neko ne želi obaviti. Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije
učinio ono što je mogao napraviti Biloko.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:34 am

Priča o ljubavi

Nekada davno postojalo je ostrvo na kome su živeli: Sreća, Tuga, Taština,
Bogatstvo, Znanje i Ljubav.
Jednoga dana je objavljeno da će ostrvo potonuti,
tako da su svi, koji su imali, pripremili svoje čamce i otišli.
Ljubav je jedina ostala.
Želela je da bude tu do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo skoro potpuno potonulo, Ljubav je odlučila da potraži pomoć.

Bogatstvo je upravo prolazilo pokraj ostrva u velikom čamcu.
Ljubav je rekla: “Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”
Bogatstvo je odgovorilo: “Ne, ne mogu. Imam mnogo zlata i srebra u čamcu
i nema mesta za tebe.”

Tada je Ljubav odlučila da potraži pomoć od Taštine koje je tu prolazila u prelepom čamcu.
“Taštino, pomozi mi!”
“Ne mogu ti pomoći Ljubavi. Pa ti si sva mokra i možeš uništiti moj čamac.”

Posle Taštine naišla je Tuga, pa je Ljubav i od nje zatražila pomoć.
“Tugo, molim te, pusti me da idem sa tobom!”
“O, ja sam tako tužna i treba mi samoća. Ne, ne mogu te povesti sa sobom.”

A onda je Sreća prošla pored Ljubavi, ali je bila toliko srećna da nije ni primetila
da je ostrvo skoro sasvim potonulo i da Ljubav traži pomoć. A Ljubav ju je zvala i zvala!

Odjednom, začuo se glas: “Ljubavi, dođi, ja ću te povesti!”
Ljubav je bila toliko zahvalna i srećna da se nije setila da upita stranca kako mu je ime.
A stranac je, čim je Ljubav iskrcao na obalu, otišao svojim putem.

Tada je Ljubav upitala Znanje ko je bio ovaj stranac.
Znanje je odgovorilo: “Bilo je to Vreme!”
“Vreme?!”, začudila se Ljubav, “ali zašto mi je baš Vreme pomoglo?”
Znanje se nasmejalo i sa dubokom mudrošću odgovorilo:
“Zato, jer je jedino Vreme sposobno da shvati koliko je Ljubav velika!”

Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:34 am

Kad su se upoznali, on se njoj divio, ona se njemu divila.
Pricali su o svemu i svacemu dajuci jedno drugom najlepsi deo sebe.
On je nju obozavao, ona je njega obozavala.
Na dan vencanja on joj je poklonio svoje srce, ona je njemu poklonila svoje srce.

I ziveli su tako izmesanih srca, on sa njenim, ona sa njegovim.

Prolazilo je vreme, poceo je manje da joj se divi i ona je pocela njemu manje da se divi.
Prestali su da se obozavaju.
Jednog dana on je osetio da vise ne moze da je podnese.
Istog dana i ona je osetila da vise ne moze da ga podnese.
On je prestao da izlazi iz svoje male sobe, ona je prestala da izlazi iz svoje male sobe.
Delio ih je opusteli dnevni boravak.
Tog popodneva on je prelistavao male oglase i ona je tog popodneva prelistavala male oglase.
Bilo mu je cudno kad je zapazio dva oglasa pod sifrom " izgubljeno srce" .
I njoj je bilo cudno kada je zapazila dva oglasa pod sifrom " izgubljeno srce".
Onda je on obavio telefonski razgovor i ona je obavila telefonski razgovor.
Ujutro on je ranije krenuo na posao.
I ona je tog jutra ranije krenula na posao.
Oko podneva njemu je stigao prvi E-mail, i njoj je oko podneva stigao prvi E-mail.
Vec predvece on se njoj divio, ona se njemu divila.
Pisali su o svemu i svacemu dajuci jedno drugom najlepsi deo sebe.
Kroz dva dana on je nju obozavao, ona je njega obozavala.
Te veceri, kad su se sreli ispod sata, bili su sokirani.
On je njoj vratio njeno srce, ona je njemu vratila njegovo srce.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:35 am

Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i
osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je
pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te
pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je
slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku
postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili
lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti.
Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od
njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga…
jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo
je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj
ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨



Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah.
Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«.
Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja
joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim
ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:35 am

Dobro ponašanje

Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije.
Da nemaju bodlje, to bi bilo lako.
Ali, bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo.
To nije dobro.
A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče
dok ne nađu neko zgodno rastojanje da budu jedno uz drugo, a da se ne
bodu.
To rastojanje zove se lepo ponašanje.
To je lepo ponašanje: da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene; da pomognemo jedno drugom da i meni i tebi bude dobro.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:36 am

Pogled s one strane...


Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, kada su doručkovali, žena je opazila svoju komšinicu kako širi veš.

"Kako joj je prljav taj veš..." – rekla je.
"Možda treba nov prašak za pranje, kako bi bolje oprala. Uopšte ne zna prati! "

Muž je ćutke posmatrao događaj, ali nije ništa rekao.

Svaki put kada bi komšinica širila veš, komentar bi bio isti…

Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu,
kada je jedno jutro videla kako je komšinicin veš čist,
rekla je mužu:
"Pogledaj! Konačno je naučila dobro oprati veš. Ko li ju je naučio?"

Muž joj odgovori:

"Niko. Ja sam danas ustao ranije i oprao prozore. .."
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:37 am



Jednog je dana seljakov magarac pao u bunar.

Životinja je satima sažaljivo plakala dok je seljak pokušavao dokučiti šta da uradi.

Napokon je odlučio - budući da je životinja stara a bunar ionako treba prekriti - nije vredno truda spašavati magarca.

Pozvao je sve komšije da mu pomognu.
Svi su zgrabili lopate i počeli nabacivati smeće u bunar. Na početku je magarac shvatio šta se dešava i počeo očajnički plakati.

Tada se na opšte čuđenje primirio.

Nakon nekog vremena seljak je napokon pogledao u bunar. Bio je zapanjen
onim što je video. Sa svakom lopatom smeća koje je pogodilo njegova
leđa,magarac je radio nešto zadivljujuće.

Istresao bi leđa i popeo se jedan nivo više.

Kako su seljak i komšije nastavili ubacivati smeće na životinju, on bi ga otresao i popeo se.

Uskoro, svi su zadivljeno promatrali magarca koji je zakoračio preko ivice i sretno iskočio!

Život će na tebe istresati smeće, razne vrste prljavštine. Trik kako da
izađeš iz bunara sastoji se u tome da to otreseš i popneš se preko toga
jedan nivo više.

Svaka naša nesreća je nivo. Možemo izaći iz najdubljeg bunara jednostavno ne posustajući.

Nikad ne odustaj! Otresi to i popni se jedan nivo više.

Zapamti pet jednostavnih pravila za sreću:

Oslobodi srce mržnje - Oprosti.

Oslobodi um briga - Većina se nikad ne ostvari.

Živi jednostavno i ceni ono što imaš.

Daj više.

Očekuj manje.



A sada ...


Magarac se kasnije vratio, i ugrizao seljaka koji ga je hteo zakopati.

Posekotina od ugriza se inficirala i s vremenom je seljak umro u agoniji od trovanja.

Zakopali su ga u bunaru.


Pouka današnje lekcije:

Kad uradiš nešto loše, i pokušaš sačuvati svoju , to se uvek vrati i ugrize te.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:38 am

RUŽA

Nemački pesnik Rilke boravio je neko vrieme u Parizu. Idući na
sveučilište svakog je dana u dvorištu svoje prijateljice Francuskinje
prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja
je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu,
nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju.
Rilke joj nikada nište nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:"Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
" Trebali bismo udeliti nešto njezinom srcu, a ne u ruke" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći.
Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala
pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je
stišćući ružu na grudima.
Cele nedelje nisu je videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
"Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
"Od ruže", odgovori pesnik.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:38 am

Jedne Nove godine, ne secam se vise koje, izadjoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je jos padao sneg i jelke bile
prave, a ne plasticne.


Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim sarenim kapama
od kartona. Ucini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.


Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?


Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom
ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka,
i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva
jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridrzavala je ovratnik
kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka,
istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu,
poput najfinijeg nakita?


Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu
obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisam
sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne,
ridja! Imala je ogromne tamne oci; u to sam siguran.

Zasto je napustila pre vremena novogodisnje slavlje? Da li je
neko ko je te noci bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li
se napio i bio prost?


Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li mozda jedan
od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?

Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?


Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da
je ona mozda procita i javi mi se telefonom?

Vec vise od petnaest godina razmisljam o tome zasto je plakala
one noci.


...


(Snežana,Momo Kapor)
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:39 am

Kuća od zlata


Jedan čovek je za vreme zlatne groznice rešio da proda svu svoju
imovinu da bi kupio opremu za kopanje zlata i obezbedio hranu za ovaj
poduhvat. Otišao je u planine zajedno sa drugim kopačima i krenuo u
potragu za zlatom. Dani su prolazili, a on nije pronašao ni trunku
zlata. Prolazili su meseci i godine, on je postajao sve siromašniji i
siromašniji i na kraju je ostao bez ičega. Razočaran posle svega, rešio
je da ode u jedno napušteno mesto, gde su ostale prazne barake, i da tu
umre. Kako se osećao veoma usamljenim na tom pustom i sumornom mestu,
odlučio je da ode negde u prirodu. Stigao je do jednog potoka, koji je
tekao pored divne livade do koje je bila šuma. Tu je stao i
posmatrajući ovaj predivan prizor prirodne lepote koje nam je Bog
podario, odlučio je da tu napravi sebi jednu malu kućicu. Kako je bilo
toplo vreme, iskopao je rupu pored potoka i počeo da pravi cigle od te
zemlje i da ih suši na suncu. Od njih je kasnije sagradio malu kućicu
na sred poljane. Došla je zima, a on je, onako izmoren i razočaran,
umro od gladi i hladnoće. Od tada je prošlo puno vremena i jedan mladi
bračni par je rešio da kupi taj plac i sagradi na njemu kuću, jer im se
jako sviđao predeo. Sagradili su kuću, ali im je smetala ta neugledna
kućica na sred livade, pa su rešili da je sruše. Kada su počeli da je
ruše, primetili su da u ciglama nešto svetluca na suncu. Odneli su
ciglu na analizu i ustanovili da je razlog tome zlato. Mesto odakle je
vađena zemlja za te cigle je bilo bogato nalazište zlata. Na tom mestu
je kasnije otvoren jedan od najvećih rudnika zlata. Zamislite koliko
jedan čovek može da bude slep pored očiju i ne vidi bogatstvo koje tako
dugo traži. Čovek je umro od gladi u kući od zlata.

Zato vas molim da i vi ne budete slepi. Otvorite oči!

Pogledajte oko sebe!
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:41 am

Price koje pokrecu:
Covek


1. Dobicete telo.
Mozete ga voleti ili mrzeti, ali bice vase celog zivota.

2. Ucicete lekcije.
Upisani ste u redovnu nezvanicnu skolu koja se zove Zivot. U
toj skoli svakodnevno cete imati prilike da ucite odredjene lekcije. Te
lekcije mogu da vam se dopadnu ili da smatrate da su nevazne i glupe.

3. Ne postoje greske vec samo lekcije.
Rast je proces proba i gresaka: eksperimantisanje. Neuspeli eksperimenti su isto tako deo procesa kao i oni koji uspeju.

4. Lekcija se ponavlja dok se ne nauci.
Lekcija vam se nudi u razlicitim oblicima sve dok je ne naucite. Tek kad je naucite, mozete da predjete na sledecu.

5. Ucenje nikada ne prestaje.
Ne postoji period zivota koji nema svoju lekciju. Ako ste zivi, uvek postoji neka lekcija koju treba da naucite.

6. "Tamo" nije bolje nego "ovde".
Kada nase "tamo" postane "ovde", jednostavno ce vam se pojaviti neko drugo "tamo" koje ce ponovo izgledati bolje nego "ovde".

7. Ogledate se u drugima.
Mozete da volite ili mrzite nesto kod neke osobe ukoliko to odrazava nesto sto volite ili mrzite kod sebe.

8. Prvenstveno od vas zavisi kakav cete zivot voditi.
Posedujete sve sposobnosti i osobine koje su vam potrebne. Od vas zavisi kako cete ih upotrebiti - izbor je vas.

9. Resenje je u vama.
Odgovori na zivotna pitanja leze u vama. Samo je potrebno da gledate, slusate i verujete.

10. Zaboravicete sve ovo.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:41 am


  • Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.
  • Kada voliš, to se vidi.
  • Ako mi samo jedna osoba kaze "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.
  • Usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.
  • Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.
  • Nikada ne treba odbiti detetov dar.
  • Uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.
  • Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati.
  • Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.
  • Obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.
  • Život je poput rolne toaletnog papira. Što se više bliži kraju, brže se troši.
  • Dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.
  • Novac ne kupuje klasu.
  • Male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.
  • Ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.
  • Ignorisanje činjenica ne menja ih.
  • Kada se planiraš s nekim izjednačavati, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.
  • Ljubav, ne vreme, leči sve rane.
  • Najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijim od mene.
  • Svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
  • Niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega/nju.
  • Život je grub, ali ja sam još grublji.
  • Mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.
  • Kada udomljuješ ogorčenost, sreća će otići negde drugo.
  • Poželim da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre no što je umrla.
  • Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
  • Osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.
  • Kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.
  • Svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.
  • Što manje vremena imam, više posla napravim.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:45 am



Kutija

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju
petogodišnju kćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a
para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bilo je božićno vreme. Sledećeg jutra je devojčica donela mali poklon i rekla: “Tata, to je za tebe”
Tati je bilo vrlo neprijatno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto nađe?”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali
nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao
izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio i iz nje uzeo jedan navidljivi
poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca, Bog…
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:54 am

Knez sa tuznim ocima - Ivo Andrić

Bio je jedan knez (ali uistinu bio, ne da ja to tek tako pricam) koji
je ima tuzne oci i malu knezevinu. Njegova zemlja bila je zaista
malena, tako malena da bi on, kad bi se zamislio na popodnevnoj setnji,
uvijek presao granice svoje zemlje i usao u susjedsku. Tolika je eto
bila njegova knezevina, manja nego jedna dobra setnja. A oci je imao
zaista tuzne. Lepe, tamne, osencane dugim trebavkama, a beloocnica s
lakim modrim tonom kao u mlade teladi ili jekticavih devojaka iz
provincije. Zene su govorile da te oci "govore", a muskarci su cutali.
("Tebi sve govori!" rekao je rastresito i mrzovoljno jedan novcar
svojoj zeni.)

Ali knez nije mnogo mario za zene ni za druge razonode. On je brinuo
brigu o svojoj zemlji i danju i nocu mislio kako da je usreci. Kako je
knezevina bila odvec malena za takva veca preduzeca i planove, on je
gradio mostice od trske i male mlinove, koji ne mogu mljeti, ali je
bilo milina pogledati kako se na potocima okrecu bezbrojni vitlovi
razbijajuci vodu s lopatice na lopaticu. On je podrezivao svaki grm da
ne raste preko mere i da bi zadrzao neobicnu formu cuna ili
mnogokutnika koji mu je on odredio.

Nasred knezevine bilo je jedno stablo, inace kruska divljaka, to je
bilo najvece stablo u zemlji u s njega je knez zabranio da se jede.
Podanici su strogo obdrzavali tu zabranu i to stablo je bilo poznato u
cijeloj knezevini pod imenom "Najsladje Voce".

Cesto su cak iz najdaljih zemalja dolazili putnici da se poklone knezu
tuznih ociju; on bi ih primao, gledao, trepcuci i u zabuni sta da im
rece, a oni odlazili ocarani dubinom njegova pogleda i dubokim
znacenjem njegove sutnje.

I dogodi se jednom da je knezev pogled pao na jednu zenu kao sjena u kojoj se ona razbolje.

To je bila plava i mlada zena jednog slikara, koji je zivio od svojih
slavnih slika i lepih verskih napisa, koji su visili po hramovima.
Slikar je bio covjek onizak i snazan, a veseo i pun neke nutarnje vatre
u zivotu i radu. Nenavikla na laz i pretvaranje, ona podje sva blijeda
do slikara i rece mu s onim bolnim mirom koji razoruzava i kojim govore
zene kad istinski ljube:

-- "Vidila sam kneza. Ne mogu ti dulje biti zena. Ja moram da idem
njemu, da mu sluzim svojim tijelom i svojom dusom, koliko to jedna zena
moze. Dosla sam da ti to kazem. Cini s mene sto hoces."

Stajala je pred njim opustenih ruku, sva obasjana nesrecom kojoj se ne
moze umaci. A niski slikar, covjek velike duse, okrenu lice od nje i
cekase tako sve dok nije otisla.

Od kad su zapisane prve price ne pamti se da je bilo dvoje dostojnijih
ljubavnika koji su se ljepse rastali pred zlom, koje moze svakog da
zadesi.

Ona podje knezu. Kad je stala pred njega, premiruci od njegova pogleda,
nije vidjela nista do njegovih ociju. Ponudi mu se s izrazom krivca, i
ostade da mu sluzi. Prodje dosta vremena.

Ali ima dana u godini kad se zena ne moze zadovoljiti pogledom. U nasim
knjigama nije zapisan broj tih dana, jer on nije kod svih zena jednak.
Ali svaka ih ima.

Takvi dani dodjose, nakon mnogo cekanja, slikarevoj zeni i knezevoj
ljubovci. Najednom se sva zena promijeni. Zaigrase joj misici, rasirise
se oci u nabrekose usne. Ona pritiste rukom ljubicast atlas na grudima.
A pogled joj strasan, strasan za citav pedalj iznad knezeve glave.
Govorila je knezu vise vrelim dahom nego nejasnim recima. On je gledao
u nju svojim pogledom od rodjenja, a ona zastade pred dubokom sutnjom
toga pogleda kao pred vodom preko koje se ne moze, i tada po prvi put
vidje njegovu malu lubanju, uska pleca i nikakve noge. Zena pade pred
saznanjem nove i poslednje nesrece, lijevi joj obraz zadrhta i sve joj
tijelo savi u plac. Knez ode, sutljiv i sav u pogledu.

Dani idu a bol nece da predje. To je strasnije od prebijene zivotinje i
posjecena stabla. Snovi i pomama svih misica, a krv staje cas u glavi,
cas u srcu. Jedna ruka je kod slikara, druga kod kneza, pa je razapinju
da urla od bola i umire od sramote.

A jedno jutro se dize sa svog loga zena, prevarena i ocajna, pomisli
jos jednom na slikara, koji radi kraj prozora u ostrom i finom mirisu
boja i na njegove ruke jake i svjeze oprane poslije rada, pomisli na
svoju srecu od nekad i na nesrecu od sada pa do vijeka -- i izidje na
trg, gdje je u sjeni "Najsladje Vocke" sjedio knez, okruzen svojim
podanicima i udivljenim posjetnicima iz daleka. Oni su, uvijek u sjeni
njegova pogleda, slavili kneza, uredjenje njegove drzave i sve darove
koje mu je Bog dao.

Svi se zacudise da u to doba i na neprilicnu mjestu pristupa zena
knezu. Bila je blijeda iako je sva gorila. Knez je gledao u nju ocima
koje ocaravaju i zaustavljaju, ali ona, zena nesrecna i mucena najvecim
bolovima koje priroda poznaje, ne poniknu pred njim, nego raskinu
zeljnom rukom car njegova pogleda kao paucinu, i prije nego je tko
mogao spijeciti -- strasno je reci! -- pljunu mu glasno i zestoko u oci.

-- Pfu!

Zatim se kao olaksana okrenu. Jedan cas zaprepastenje sutnje, a onda je raznesose na maceve.

Ali knez je oslijepio.
Poslednje sto je vidio bile su njene usne vlazne i crvene.
Bez ociju on je bio ubrzo svrgnut. I nevjerojatno je kolika je bila
mrznja i odvratnost sto je sirio oko sebe. Ona je bila jednaka njegovoj
nekadanjoj moci. U cijeloj zemlji nije se moglo naci ni jedno pseto
koje bi ga vodilo, nego je kuckao stapom po svijetu, gladan i bos.

I zacudo; ni knjige, u kojima je najpre zapisan ovaj dogadjaj, ne
nalaze samilosne rijeci za bijednog kneza; poslije jedne pouke
mladicima, zavrsavaju rijecima:

"... jer je pljuvacka ovakve zene dovoljna da se otruje cijelu vojsku najveceg cara, a kamoli ne jednog covjeka".
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:55 am

Nekada davno .... Imao otac sedam sinova i kada je bio na samrti okupi ih oko sebe i rece im:
- "Uzmite svaki po jedan prut pokusajte ga slomiti!"
Svaki sin slomi svoj prut bez muke.
- "A sada mi dajte sedam prutova."
Otac zaveza sedam prutova zajedno spagom i rece:
- "A sada da vidim tko ce moci ovo slomiti!
- " Svaki od sinova pokusa slomiti sedam stapova povezanih zajedno, ali ni jednom to nije uspjelo.
- "Zapamtite pouku", rece otac. "Budete li zajedno, nitko vam nista nece moci!"

Nakon sprovoda braca svratise u krcmu. Svima koje su zatekli
objasnjavali su kako im je otac bio mudar i nudili da pokusaju slomiti
sedam stapova povezanih zajedno. Nitko to nije mogao.

Dozlogrdilo to krcmaru, te on uzme stapove, razveza spagu i slomi svaki stap jedan po jedan.
- "Imam i ja pouku", rece krcmar.

- "Nije snaga stapova u tome sto su jedan uz drugoga, vec u uzetu koje ih drzi zajedno."
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:55 am

Dok je vozio auto, sveštenik pored puta ugleda kaluđericu. Zaustavi se
i ponudi joj prevoz, što ona i prihvati. Kaluđerica uđe u auto, sede i
prekrsti noge, razgrnuvši tako svoju mantiju i otkrivši svoja divna
kolena. Sveštenik baci pogled i zamalo ne napravi sudar. Nakon što je
ponovo preuzeo kontrolu nad kolima, on potajno spusti svoju ruku na
njeno koleno. Kaluđerica ga pogleda i reče:
• Oče, da li se sećate 129. Psalma?
Sveštenik brzo povuče ruku i duboko se izvini. Promenivši brzinu on,
međutim, opet stavi ruku na njeno koleno. Kaluđerica mu opet kaže:
• Oce, zar se ne sećate 129. Psalma?
I još jednom sveštenik joj se izvini, rekavši:
• Oprostite sestro, ali telo je grešno.
Stigavši u ženski samostan, kaluđerica izađe, uputivši mu značajan
pogled, i ode. A sveštenik, čim je stigao u crkvu, požuri da uzme
Bibliju i pogleda 129. Psalam. U njemu je pisalo: Idi napred i traži,
produži dalje i spoznaćeš vrhunac slave.

Naravoučenije: Ako nisi dobro informisan o poslu koji radiš, možeš propustiti sjajnu priliku.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:56 am

Pomisli svakog dana na sledece:

- Na svetu je sigurno dvoje ljudi koji bi umrli radi tebe.

- Najmanje 15 ljudi te voli na neki nacin.

- Jedini razlog zasto bi te neko mrzio je zato sto bi zelio biti bas kao i ti.

- Tvoj osmeh moze doneti srecu svakome, cak i ako mu nisi drag/a.

- Svaku noc neko misli na tebe pre nego sto ode na spavanje.

- Nekome znacis sve na svetu.

- Ti si posebna/poseban i jedinstven/a.

- Neko za koga ne znas ni da postoji, voli te.

- Kad napravis i najvecu gresku, nesto dobro izadje iz toga.

- Kad mislis da ti je celi svet okrenuo ledja, pogledaj ponovo.

- Uvek zapamti komplimente koje si primio/la a zaboravi uvrede.

i videces da zivot bas nije tako tezak i okrutan.
Da si i te kako voljen/a i cenjen/a.
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator
avatar

Female
Registracija : 2009-08-11
Godine : 62
Komentari : 8565
Mjesto : Beograd
Mood : legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   Thu Nov 19, 2009 10:56 am

Ako verujete u zivot nakon rodjenja


Blizanci u materici razgovaraju:

- Da li verujes u zivot posle rodjenja?

- Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja... Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja.

- To je glupost. Nema zivota posle rodjenja. Kako bi taj zivot uopste izgledao?

- Ne znam tacno, ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.

- To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati i jesti svojim
ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, poslije rodjenja nema
zivota. Pupcana vrpca je prekratka.

- Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja. Nesto sasvim drugacije nego ovo sto zivimo sada...

- Ali niko se nije vratio odatle... Zivot se posle rodjenja zavrsava.
Osim toga, zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.

- Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja, ali cemo u
svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas.

- Mama?!? Ti verujes u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?

- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopste postojali.

- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.

- Da, moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako
peva i miluje nas svet. Znas, uveren sam da zivot posle rodjenja
zapravo tek zapocinje....



nesto kasnije:
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price   

Na vrh Go down
 
Melem za dusu...tuzne zivotne price....poucne price
Na vrh 
Stranica 4/7Idi na stranicu : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Next

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Opera.top-forum :: UMJETNOST I KULTURA :: KNJIŽEVNOST :: LJUBAVNA POEZIJA :: MELEM ZA DUŠU,.....-
Idi na: