Opera.top-forum
Dobro dosli na "OPERA.TOP- PORTAL"
Pozivam vas da se potpuno besplatno
registrujete i ucestvujete u daljnjem
uredjivanju Portala i diskutovanja na
"OPERA.TOP-FORUMU"
Hvala !!!

Opera.top-forum


 
HomePortalKako koristiti ovaj Forum?TražiRegistracijaLogin
Share | 
 

 Meno pauza

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
anemona
Administrator
Administrator


Female
Registracija: 2009-08-11
Godine: 58
Komentari: 8565
Mjesto: Beograd
Mood: legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Meno pauza   Mon Sep 14, 2009 4:37 pm



Menopauza




MENOPAUZA


Pod pojmom MENOPAUZA podrazumevamo
trajni prestanak menstrualnog krvarenja.
Menopauza se prosecno desava od 50-52
godine zivota. PERIMENOPAUZOM se
oznacava zivotno doba pre menopauze i
karakterise se postepenim gasenjem
funkcije jajnika. Tokom tog prelaznog
perioda ovulacije se proredjuju zbog
iscrpljenosti jajnika u prethodnim
godinama njegove pune aktivnosti. Posle
menopauze dolazi do pada nivoa
estrogenA.
Manjak estrogena
je odgovoran za najveci broj tegoba i
simptoma sa kojima se u to zivotno doba
srece zena. Najveci broj zena u to doba
ima: talase vrucine (valunge), poteskoce
u funkciji mokracne besike, osecaj
suvoce vagine, mogu biti
dekoncentrisane, imati simptome
depresije, a ukoliko se ne preduzmu
odgovarajuci terapijski postupci,
znacajno rastu rizici od
kardiovaskularnih obolenja, osteoporoze
i malignih obolenja dojke.


Menopauza i perimenopauza

Osnovni zadatak menstrualnog ciklusa je
da pripremi organizam zene za trudnocu.
Za vreme tog procesa, endokrine zlezde u
mozgu (Hipotalamus i
hipofiza) proizvode hormone
(Rilizing hormone, Folikulostimulirajuci
i Luteinizirajuci hormon) koji deluju na
jajnik uslovljavajuci razvoj, sazrevanje
i oslobadjanje jajne celije iz jajnog
folikula (vidi Menstrualni ciklus).
Folikul, u kome se nalazi jajna celija,
proizvodi hormone ciji je zadatak da
pripremi matericu za normalan razvoj
trudnoce. Ukoliko do trudnoce ne dodje,
sluznica materice koju nazivamo
endometrijum,
se odlubljuje sto za posledicu ima
menstrualno krvarenje.


Oko 40 godine zivota
jajnici postaju manje osetljivi
za hormonske signale koji dolaze iz
hipofize: kao rezultat toga, dolazi do
poremecaja u proizvodnji
estrogena i
Progesterona
u jajnicima,
sto dovodi do promene karaktera
menstrualnih krvarenja. Menstrualna
krvarenja u to vreme mogu biti obilnija,
oskudnija i neuredna.


Sta se desava kada padne nivo proizvedenih
Progesterona?


Kada proizvodnja
estrogena u
jajnicima varira po kolicini ili
naglo pada dolazi do narusavanja mnogih
telesnih funkcija:



Talasi vrucine (Valunzi)

Talasi vrucine nastaju kada
termoregulacioni centar u hipotalamusu
(deo mozga) registruje pad nivoa
estrogena u
krvi.Tokom godina menopauze ove simptome
ima veliki broj zena, ali ne i sve.
Talasi vrucine su predstavljeni osecajem
iznenadne toplote koja se u obliku talASA
siri od grudnog kosa preko vrata do lica
cesto se sireci i nadole prema rukama
ponekad i trbusnom zidu. Traju vise
minuta a ponekad i duze. Zena ih cesto
moze predvideti. Ukoliko se desavaju
tokom noci cesto prekidaju san. Umor i
poremecaji koncentracije mogu biti
udruzeni sa talasima toplote i mogu
poceti jos za vreme perimenopauze.
Ukoliko se u to vreme da nedostajuci
hormon, estrogen,
te tegobe se uspesno sprecavaju, a
ukoliko vec postoje dramaticnom brzinom
nestaju.


Genitourinarne promene

Tkivo koje izgradjuje mokracnu besiku i
vaginu postaje istanjeno i osetljivo
zbog dugotrajnog nedostatka
estrogena.
Simptomi se ogledaju u vaginalnon
svrabu, osecaju suvoce vagine, ucestalom
mokrenju i cestim infekcijama mokracne
besike. Hormonska supstitucija moze
eliminisati ili znacajno smanjiti te
simptome.


Promena na kozi

Nakon menopauze koza gubi dosta od
prethodnog elasticiteta i jedrosti.
Sadrzaj kolagenog tkiva u kozi se
smanjuje, a to za posledicu ima njeno
opustanje i nabiranje. Vazno je
prihvatiti da je ovaj proces normalan
proces strarenja da se desava i kod zena
i kod muskaraca i samo je manjim delom
izazvan manjkom
estrogena. Iz tih razloga
hormonska supstitucija ima malog uticaja
na promene u kozi.


Promene u grudima

Manje kolicine hormona u toku
perimmenopauze i u menopauzi imaju
uticaja na smanjenje vezivnog i
zlezdanog tkiva zbog cega dolazi do
opustanja i smanjenja dojki. Kao i kod
koze ove promene su prirodne promene
vezane i za proces starenja tako da se
ne mogu spreciti davanjem estrogena niti
se taj proces lecenjem moze napraviti
povratni


Psiholoske promene

Psiholoski problemi menopauze ukljucuju
depresiju, iritabilnost, anksioznost,
nervozu, napade placa, nemogucnost
koncentracije i osecaj gusenja.
Psiholozi B. Neugarten i R. Kraines
proucavale su simptome menju zenama u
razlicitim starosnim grupama. Pronasle
su da su adolescentkinje i zene u
menopauzi prijavile najveci broj
simptoma. Medju adolescentkinjama je
najcesci problem bila je tenzija, dok su
medju zenama u menopauzi bili naleti
vrucine. Zene u menopauzi pokazale su
povecanje u samo pet kateogorija
psiholoskih simptoma: glavobolja,
iritabilnost, nervoza, osecaj tuge, i
osecaj gusenjaeze. Sa druge strane,
postoji jaka kulturalna predrasuda prema
ponasanju u menopauzi. Tako da se svako
drugacije ponasanje pripisuje tome.
Takodje postoji kulturalni stereotip o
"sindromu napustenog gnezda" - deca
napustaju dom i uloga majke se zavrsila
tako da zene postaju depresivne.
Poteskoce u menopauzi jedni tumace
biologijom, hormonima, a drugi kulturom
i postavljenim ocekivanjima. Iz bioloske
perspektive simptomi menopauze hormonske
neravnot pojavljuju se kao poseldica
hormonskog stanja, nizeg nivoa estrogena
ili.


Tokom menopauze mnoge zene pate od
uznemirenosti, depresije, gubitka
memorije i nesanice. Te tegobe su delom
izazvane smanjenjem koncentracije
estrogena, Progesterona i androgena
(hormona koje je proizvodio jajnik).
Jedan broj zena ima smanjenu zelju za
seksualnim odnosima s jedne strane zbog
smanjenja nivoa hormona, a sa druge
strane zbog suvoce vagine koja seksualni
odnos cini nekonformnim. Ove promene se
uspesno mogu otkloniti hormonskom
supstitucijom.




S
eksualnosi
i menopauza


Tokom menopauze mnoge zene pate od
uznemirenosti, depresije, gubitka
memorije i nesanice. Te tegobe su delom
izazvane smanjenjem koncentracije
estrogena, Progesterona i androgena
(hormona koje je proizvodio jajnik).
Jedan broj zena ima smanjenu zelju za
seksualnim odnosima s jedne strane zbog
smanjenja nivoa hormona, a sa druge
strane zbog suvoce vagine koja seksualni
odnos cini nekonformnim. Ove promene se
uspesno mogu otkloniti hormonskom
supstitucijom


Za vreme kllimaksa fizicke promene se
dogadjaju i u vagini. Nedostatak
estrogena izaziva da vagina postaje
manje kisela, sto je cini podloznijom
infekcijama. Estrogen je takodje
odgovoran za odrzanje sluzavosti
membrana vaginalnih zidova. Sa opadanjem
estrogena javlja se i opadanje vaginalne
lubrikacije za vreme uzbudjenja, i
vaginalni zidovi postaju manje
elasticni. Obe ove stvari mogu
penilno-vaginalni odnos uciniti bolnim
za zenu. Nekoliko lekova postoji,
ukljucujuci estrogensku terapiju i
koriscenje vestackih lubrikanata. Na
zalost, neke zene ne komuniciraju sa
svojim partnerima o ovoj neugodnosti
niti odlaze kod lekar, umesto toga pate
tiho i stvaraju averziju prema seksu.
Seks istrazivac Morokoff (1988) nakon
revizije istrazivanja zenske
seksualnosti za vreme i nakon menopauze
dosao je do sledecih zakljucaka:


1. Vecina zena nastavlja da ima
seksualne odnose i uziva u njima i za
vreme i nakon menopauze.

2. Postoji odredjeno opadanje u
seksualnom funkcionisanju, u proseku, za
vreme menopauze a narocito nakon
poslednjeg perioda.

3. Estrogen moze biti povezan sa
opadanjem seksualnog funkcionisanja,
iako nije tacno jasno kako se efekat
dogadja.

4. Testosteron je takodje vazan,
i zensko seksualno funkcionisanje
takodje moze opasti ako je nivo
testosterona smanjen, npr. ako su
jajnici uklonjeni.


Povisen rizik od kardiovaskularnih
obolenja

Nizak nivo estrogena u menopauzi ima
uticaja na povecanje rizika od
kardiovaskularnih obolenja.
Kardiovaskularna obolenja ukljucuju
povisen krvni pritisak, infarkt miokarda
i anginu pektoris. Promene posle
menopauze u metabolizmu masti dovode do
porasta nivoa LDL holesterola ("loseg"
holesterola) i pada nivoa HDL
holesterola ("dobrog" holestrola).
Visoki nivoi LDL holesterola u tesnoj su
vezi sa formiranjem masnih naslaga u
arterijskim krvnim sudovima
(Atherosclerosis). Visoke vrednosti HDL
holesterola smanjuju rizik od srcanih
obolenja odstranjevanjem LDL holesterola
iz krvnih sudova. Kardiovaskularne
bolesti su vodeci uzrok smrti kako kod
muskaraca tako i kod zena u menopauzi.
Pusenje, visok krvni pritisak, visok
nivo holesterola, gojaznost kao i
smanjena telesna aktivnost pored
hormonskog deficita imaju znacajnog
udela u nastanku kardiovaskularnih
obolenja.

Osteoporoza
Osteoporoza je degenerativna bolest
kostiju. Najveci broj zena dostize
najvecu gustinu kostiju izmedju 30 i 35
godine zivota. Posle toga vremena
gustina kosti se polako smanjuje za 0,5
-1 % godisnje sve do menopauze. Nakon
nastupa menopauze dolazi do brzog
gubitka gustine kostanog tkiva u prvih 5
godina menopauze. Neke zene imaju veci
rizik od osteoporoze od drugih. Pusenje
uzimanje alkohola, malih kolicina
kalcijuma i vitamina D povecava rizik od
osteoporoze. Zene sa podacima o ranijim
poremecajima menstrualnog ciklusa, rane
menopauze i podacima o slucajevima
osteoporoze u porodici, kao i zene sa
malom telesnom tezinom imaju takodje
povisen rizik od ovog obolenja. Zbog
osteoporoticnih promena mnoge zene su
sklone lakim prelomima dugih kostiju,
karlicnih kostiju kao i kicmenih
prsljenova. Prelom kicmenih prsljenova
moze da bude neprepoznat tzv. "nema
fraktura". Prelom dugih kostiju se
desava kasnije, ali ti prelomi tesko
zarastaju, zbog toga veliki broj zena
oko 15%, postaju invalidi zavisni od
tudje nege.

Ne postoje specificni biohemiski testovi
za brzo sagledavanje rizika od
osteoporoze ali se aktuelno stanje
gustine kostiju moze odrediti razlicitim
postupcima koje se jednim imenom
nazivaju metode merenja kosne gustine
ili kosna denzitometrija.




Zbog ubrzanog gubitka kosne mase u
menopauzi, bilo bi od velikog znacaja da
zene pre menopauze urade pregled koji bi
odredio gustinu njihovih kostiju.
Telesne vezbe 2-3 puta nedeljno uz
adekvatno uzimanje kalcijuma i vitamina
D su od neprocenjivog znacaja za
ocuvanje zdravlja kostanog sistema. Zene
u menopauzi treba da uzimaju 1500
miligrama elementarnog kalcijuma i 400
i.j. vitamina D u toku dana. estrogen
usporava gubitak kostane mase i razvoj
osteoporoze, ali ima ogranicen efekat u
lecenju osteoporoze ukoliko se vec
razvila.

Neugodnosti menopauze lece se
estrogenskom terapijom obavezno pod
nadzorom lekara.
Na vrh Go down
dacaPD
Super korisnik
Super korisnik


Female
Registracija: 2009-06-25
Godine: 35
Komentari: 498
Mjesto: Prijedor

KomentarNaslov komentara: Re: Meno pauza   Tue Sep 15, 2009 9:33 am

ajme nije valjda doslo do toga hihihihihi
Na vrh Go down
anemona
Administrator
Administrator


Female
Registracija: 2009-08-11
Godine: 58
Komentari: 8565
Mjesto: Beograd
Mood: legende odlaze u legendu...

KomentarNaslov komentara: Re: Meno pauza   Tue Sep 15, 2009 11:04 am

dacaPD (citat):
ajme nije valjda doslo do toga hihihihihi

Pa nije zgoreg znati,ako nije doslo do toga,da se moze dogodit,te tako i preduprediti sve nezeljene efekte.
Preventiva i edukacija na vreme vrlo je bitna.
Na vrh Go down
dacaPD
Super korisnik
Super korisnik


Female
Registracija: 2009-06-25
Godine: 35
Komentari: 498
Mjesto: Prijedor

KomentarNaslov komentara: Re: Meno pauza   Tue Sep 15, 2009 1:31 pm

Budem mislila o tome nesto malo kasnije, ali svaka informacija na vrijeme je dobrodosla:)
Na vrh Go down
 

Meno pauza

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Opera.top-forum ::  ::  :: -